Историја

Град Бачка Топола налази се у јужном делу области између Дунава и Тисе, у централном делу некадашње Бач-бодрошке жупаније, односно у средишњем делу садашње Бачке. Захваљујући повољном географском положају, ова локација била је настањена још у праисторији. Археолози су у месној циглани, у слоју на дубини 6-7 метара, нашли угљенисане остатке дрвене праисторијске ловачке настамбе. Недалеко од града, у тзв. Пчеларској долини откривено је сарматско, аварско и мађарско гробље, као и остаци насеља. Мало даље налази се бржуљак Пустатемплом са остацима средњовековне католичке цркве. Први писани податак о граду потиче из 1462. године, када је краљ Матија Корвин својој мајци Јелисавети Силађи поклонио више насеља, међу њима и Фибаyцх, данашњу Бачку Тополу (ово гледиште је у новије време стављено под знак питања), мађарско село уништено приликом продора Турака. Касније је на данашњој локацији Бачке Тополе подигнуто мање насеље које се помиње у турским дефтерима из 1580, 1582. и 1590. године, као село са 21, односно 23 опорезоване куће. Назив Топола први пут се спомиње 1543. године у пореским списима надбискупије Калоча, затим 1655. и поново 1665. године. Многи га повезују са словенским називом за дрво тополу, које је својевремено било веома распрострањено на овом подручју. Аустријска војна команда је храну за војску у време бечког рата прибављала са поново освојених територија. Тако је војни порез за насеље Топола 1686. године износио 220 мера пшенице, 24 говеда и 1.200 форинти годишње. Судећи према висини разрезаног пореза, радило се о највећем насељу у околини. У време Ракоцијевог устанка, куруци су 1704. године опустошили и уништили цео овај крај, па тако и Тополу.

     Године 1731. она се помиње само као пустара која је до 1740. припадала петроварадинским војним шанчевима. Тополску пустару је председник бечке камаре Антал Грашалкович сврстао међу прве насељиве локације Бач-бодрошке жупаније, те је процес њеног насељавања започео 1750. године под вођством слободњака Ференца Чичовског (касније Чизовски). Из северних делова Мађарске доселило се 200 мађарских и словачких породица којима је, уместо дотадашњег кметског статуса, потврђен уговорни положај: били су ослобођени жупанијског пореза у трајању од 4 године, камарилског на 2 године и трајно од плаћања црквене десетине и пореза на баште. Камара им је уз то обезбедила и дрвену грађу за куће. Насељеницима је у почетку, ипак, било тешко. Пшеница, посејана семеном добијеним од државе, добро је понела, али ју је пре жетве 1753. изгазило и уништило велико крдо коња Адама Чупора. Оскудица жита потрајала је годинама, насеље се полако опорављало и коначно оснажило. Године 1772. Тополи се припаја суседна пустара Емушић, а 1792. године становници новцем успевају да откупе обавезни кулук. Истински процват насеља, међутим, започиње 1803. године, када цар Фрања И барону Палу Краију у знак признања за ратне заслуге (био је једини европски генерал којем је успело да порази наполеонове трупе) дарује Тополу. Баронов син Ференц Краи је 1806. године успео да за Тополу испослује ранг трговишта. Чланови породице Краи душом и телом подржавају развој града: у њему граде свој каштел, засађују касније надалеко чувени парк, узгајају расне коње и хртове цењене широм земље. Развој је нагло прекинут упадом српских јединица 1849. године, када је град опљачкан и опустошен.

     Лоза Краијевих остаје без мушког потомка и њихово место 1852. године заузима грофовска породица Зичи. Насеље се полако опоравља. Године 1888. обновљена је римокатоличка црква саграђена 1764. Без обзира на добро обављене радове, стару цркву је све више нагризао зуб времена, те су се челници града и римокатоличка заједница одлучили за изградњу нове. Тако је у граду саграђен и у јулу 1905. године посвећен један од највећих сакралних објеката тадашње Мађарске (у њега може да стане 5.000 људи). Назив Бачтопоља је у међувремену министарским указом 1904. године преиначен поново у Топоља. Већи део града бива уништен у огромном пожару 19. априла 1906. Ново поглавље у историји Бачке Тополе отвара се доласком српске војске 1918. године под патронатом француских снага и траје све до априла 1941. када су мађарске јединице у року од неколико дана поново заузеле целу Бачку. Период обновљене мађарске владавине потрајао је кратко, до 18. октобра 1944. године, када су град заузели партизани подржани совјетским јединицама. Од тада се Бачка Топола налази у Србији.

 У срцу Бачке, 44км од Мађарске границе, на обронцима Телечке висоравни налази се наш град, Бачка Топола. Овде се укрштавају аутопут и пруга Будимпешта-Београд, као и путеви који спајају Хрватску са Румунијом.
     Судећи по археолошким налазима, овај крај је захваљујући доброј локацији био насељен већ у праисторији: у околини града су нађени остаци праисторијских ловачких логора. Из каснијих доба потичу остатци насеља и гробова сармата, авара и мађара. Поред града су нађене и рушевине једне цркве из средњег века.

Први писани подаци датирају из 1462. године, када је краљ Матиас Корвин даривао својој мајци претечу данашњег града, насеље Фyбаицх. Топола, као име насеља бележи се први пут 1543. године у документима надбискупије Калоча. У најезди турака, као и у време Ракоцијеве побуне насеље бива тотално уништено, али се увек поново изградило. 1750. године мађарске и словачке породице поново насељавају ово подручје, које је деценијама било опустошено после напада куруца. 1803. године барон Краи Пал (једини европски војсковођа који је забележио победу над Наполеоновом војском) добија ово насеље у знак признања од краља Ференца И. Под његовом управом насеље добија ранг трговишта, и почиње успон града, који се зауставља само 1849. године, када у град упадају сервианци. Било је потребно више година, па и деценија да се град опорави од тог напада. За то време место породице Краи заузима породица Зичи. Град се полако опоравља, 1888. године обнавља се стара црква, која убрзо постаје мала, те се 1904. приступа изградњи и 1906. се завршава градња нове католичке цркве, до дана данашњег најмаркантнијег симбола града Бачке Тополе.

У новијој историји град бележи ново поглавље, када је 1918. године ушла српска војска. Од тада, изузев кратког периода од 1941-44. године, Бачка Топола припада Србији. 1940. године је изграђена српска православна црква. У другој половини XX века је дошло до значајне „урбанизације“ слике града, при том је нажалост уништено много значајних зграда, објеката... али је изграђена индустријска зона. У самом граду имамо две основне школе, гимназију (у чијој згради функционише и економска школа), средњу техничку школу, средњу и вишу пољопривредну школу. Културни живот је веома активан, као и цивилна сфера. Данас град има 16600, а општина броји 38 242 становника.